O Holesterolu

ŠTA JE HOLESTEROL

Holesterol je masnoća koja je neophodan sastavni deo svih ćelija i igra bitnu ulogu u funkcionisanju čitavog organizma. Od vitalnog je značaja za normalnu funkciju tela. Proizvodi ga uglavnom jetra, a krvotokom se transportuje tako što se veže za proteine. 
Holesterol se nalazi u svim ćelijama organizma i ima brojne funkcije, uključujući izgradnju telesnih ćelija. Veoma je rasprostranjen u svim ćelijama organizma, a naročito u nervnom tkivu. Holesterol je potreban za izgradnju ćelijskih membrana i proizvodnju nekoliko osnovnih hormona (adrenalin, estrogen i testosteron).
Najveći deo holesterola nastaje u jetri, a može nastati i u sluzokoži creva i nadbubrežnim žlezdama. Odatle se putem krvotoka prenosi do ćelija organizma. 

ŠTA JE HOLESTEROL
Holesterol je masnoća koja je neophodan sastavni deo svih ćelija i igra bitnu ulogu u funkcionisanju čitavog organizma. Od vitalnog je značaja za normalnu funkciju tela. Proizvodi ga uglavnom jetra, a krvotokom se transportuje tako što se veže za proteine.
Holesterol se nalazi u svim ćelijama organizma i ima brojne funkcije, uključujući izgradnju telesnih ćelija. Veoma je rasprostranjen u svim ćelijama organizma, a naročito u nervnom tkivu. Holesterol je potreban za izgradnju ćelijskih membrana i proizvodnju nekoliko osnovnih hormona (adrenalin, estrogen i testosteron).
Najveći deo holesterola nastaje u jetri, a može nastati i u sluzokoži creva i nadbubrežnim žlezdama. Odatle se putem krvotoka prenosi do ćelija organizma.

Muškarci su ugroženiji od žena, jer muški polni hormon testosteron snižava nivo "korisnog" HDL holesterola koji odstranjuju masne naslaga sa zidova krvnih sudova.
Ustanovljeno je da oko 2/3 holesterola nastaje sintezom u organizmu (kod odrasle osobe oko 800-900 mg na dan), a svega 1/3 se unosi hranom. Javlja se u životinjskim mastima, ali ne i u biljnim. S obzirom na sposobnost organizma da ga stvara u velikim količinama, dovoljno je da se hranom unese oko 150-300 mg na dan.
Holesterol se iz organizma uklanja preko žuči, perutanjem kože, mala količina se gubi urinom, dok žene koje doje, gube nešto holesterola i preko mleka.

ŠTA SU LIPOPROTEINI
U krvi se holesterol transportuje tako što se veže za proteine gradeći lipoproteine. Prema gustini lipoproteini se dele na LDL- lipoproteini male gustine i HDL- lipoproteini velike gustine.
LDL- lipoproteini male gustine ili tzv. loš holesterol. Kada je nivo LDL holesterola povišen, LDL počinje da se lepi za unutrašnju površinu krvnih sudova, čime ih sužava i smanjuje njihovu elastičnost. Ova pojava se zove ateroskleroza. Sužavanjem arterija povećava se šansa da dođe do srčanog ili moždanog udara. Zbog ovog razloga se LDL holesterol naziva lošim.
HDL- lipoproteini velike gustine ili tzv. dobar holesterol.  HDL uklanja holesterol iz zidova arterija i vraća ga nazad u jetru, gde se razlaže i kroz creva izbacuje iz organizma. Uklanjanjem holesterola sa zidova krvnih sudova, sprečava se ateroskleroza i time se smanjuje rizik od pojave srčanog ili moždanog udara. Sa porastom HDL-a smanjuje se količina lošeg holesterola u krvi.

NORMALNI NIVO HOLESTEROLA
Normalni nivo holesterola u krvi je između 175 i 200 mg/dl. Nivo između 200 i 240 smatra se umereno rizičnim, a preko 240 visokorizičnim.
Danas 56% svih uzroka smrti dešava se zbog ateroskleroze, a preko 85% invaliditeta nastaje kao posledica infarkta i moždanog udara. Zato je važno kontrolisati nivo holesterola u krvi.

HOLESTEROL I ŠEĆERNA BOLEST
Šećerna bolest je sama po sebi kardiovaskularni faktor rizika i tu često dolazi do poremećaja metabolizma masti. Koronarne komplikacije kod dijabetičara počinju vrlo rano čak i 12 do 15 godina pre manifestacije bolesti. Studije engleskih lekara pokazuju da 15% novootkrivenih dijabetičara tipa 2 već u startu ima koronarnu bolest.
Kubanski lekari su lipoaktiv uveli u indikacije za sekundarnu prevenciju , odnosno u slučajevima gde oboljenje već postoji.

STATINI
Statini su najprofitabilniji lekovi u istoriji farmaceutske industrije. Statini rade tako što inhibiraju enzim (HMG-CoA reduktaza) koji je potreban za stvaranje holesterola, adrenalina, seksualnih hormona i proteina pamćenja, ali i za održavanje ćelijske energije. Pored ovog dokazano je da da statini izazivaju sniženje koenzima Q10 u organizmu čak i do 40%. Koenzim Q10 i holesterol nastaju sličnim mputem biosinteze na istom metaboličkom putu. Nedostatak koenzima Q10 izaziva slabljenje imuniteta i fizički umor,dovodi do problema u koncentraciji i pamćenju i ubrzavanju procesa starenja ćelija.
Statini ograničavaju prirodnu proizvodnju koenzima Q10 koji je od vitalnog značaja za zdravlje mišića i dugovečnost, a srce je jedan od najvećih mišića u telu. Statini ometaju dostupnost vitamina K2 (menakinon) koji je ključan za dobro zdravlje kardiovaskularnog sistema, kao i zdravlja kostiju.

U 2012. godini FDA ( Američka federalna agencia za lekove) je konačno bila primorana da objavi nova upozorenja za statine koji izazivaju gubitk pamćenja, bol i slabljenje mišića i povećanog rizika za dijabetes.
Nova istraživanja su pokazala da korelacione veze upotrebe statina i kalcifikacije koronarnih arterija i aorte.
Detaljna istraživanja su sprovedena 2010.i 2011. godine (čiji istraživanja su objavljena u LANCET-u, vodećem svetskom medicinskom časopisu i The Journal of the American Medical Association ) potvrđeno je da statini povećaju rizik obolijevanja od dijabetesa.